Питање
Зашто треба да марим да ли Бог постоји?
Одговор
Постоји безброј ставова не само о Божијој природи, већ и о Његовом постојању. Људска бића имају ограничено виђење комплексности света у коме живимо, а и свемира као целине. Иронија је у томе што Божија природа није природа забуне, већ мира. Прва Коринћанима 14:33 каже: „Јер Бог није Бог нереда, него мира….." Кључ превазилажења нереда није да се избегава питање у потпуности, већ да се усресредимо на Оног кога многи бирају да игноришу (Филипљанима 4:6-7).
Треба да се позабавимо стварним, конкретним проблемима који се појављују у човечанству, као што су сиромаштво, неписменост и болест и истина је да дебате о постојању и природи Бога могу да нас удаље од тога да се усресредимо на те изазове. Зашто би било ко од нас требало да мари да ли Бог постоји или не? За верника, то је теолошко питање над свим другим питањимиа. За оне који нису убеђени, то представља филозофско питање. За агностика, теологија је само једна људска измишљотина; питање Божијег постојања чини се бесмисленим.
Библијско представљање Бога показује зашто је Његово постојање битно. Божија света природа откривена је као супротност људској (грешној) природи, а Библија даје човеку стандард за добро и лоше. Без посредника, не постоји крајњи ауторитет који може да одмери вредности које ми успостављамо за нас саме (Псалам 19:7-11) Ко треба да каже да ли је једна ствар погрешна, а друга исправна? Зашто је обавезујуће да помогнемо онима који су у потреби? На основу ког ауторитета треба се супротстављамо неписмености? Ако не постоји Бог,а живот на земљи је само „преживљавање најспособнијих", зашто би онда било ко требало да ради да нахрани гладне? На основу ког стандарда постављамо основе наше моралности?
Бог нам открива своју суштину: „Ја сам ОНАЈ КОЈИ ЈЕСАМ" (види Излазак 3:3-15). Ова изјава говори о Божијем постојању, које нимало не зависи од мишљења које човечанство има о Њему. Он обухвата све и Он је сам стандард оног што је добро. Псалам 19:1-6 дивно осликава Божију вечну природу,као и како Он открива своју природу творевини.
Питање Божијег постојања је битно, јер, на практичном нивоу, ако Бог заиста постоји, онда постоји и велика шанса да Он жели да се повеже са нама и тражи да испунимо извесне стандарде да би се то десило. Зато је то питање битно за све. Или смо створени по Божијем лику или нисмо. Или су љубав и самилост део Божије природе (која се осликава и у нама), или су они производ насумичног биолошког дешавања (па самим тим и необавезне). Наше постојање је значајно (или није) у зависности од тога да ли Бог постоји (или не постоји). Бављење тренутним, материјалним проблемима човечанства је битно, али бављење вечним, духовниим проблемима човечанства је још битније.
Библија каже да је човечанство упрљано грехом. У ствари, неодложни светски проблеми са којима се суочавамо данас су резултат греха. Зато питање Божијег постојања постаје јако битно, јер игнорисати Божије постојање значи игнорисати стварност греха, а самим тим и корен светских проблема.
На срећу, Бог је обезбедио начин за опроштај греха и обнову заједништва са Њм путем вере у Исуса Христа (Јован 3:16; Римљанима 3:21-26). Грешни човек је духовно мртав и често одбацује сваку помисао на јединог правог Бога. Јован 3:19 каже: „А ово је суд; светлост је дошла на свет, а људи заволеше мрак више него светлост, јер дела њихова беху зла". Бог је тај који нас води до вере у свог Сина путем Светог Духа (Јован 6:41-51). Спасење је дар који Бог нуди целом човечанству (Јован 3:16). Наша улога је да, једноставно, верујемо у оно што Бог каже и да се препустимо Његовом Духу. Наравно, веродостојност ове поруке, зависи од Божијег постојања.
Зашто људи покушавају да убеде друге да се сложе са њиховим ставом по питању Божијег постојања? Зашто хришћани не могу да држе своје веру у оквирима свог дома и цркава, као што им се често говори? Мотивација многих хришћана је жеља да свако има прилику да има заједништво са Богом. Такође, у својој суштини, хришћанство је евангелизационог карактера. Једна од Исусових заповести је да се еванђеље шири и да се стварају ученици. Ово се чини из љубави и општеприсутно је начело хришћанске вере.
Иако нико није видео Бога, Он се објављује на бројне начине. Прво, Бог се објавио кроз своје створење (Римљанима 1:20). Искрени посматрач може да погледа свугде око себе, да види Божију рукотворину и проведе цео живот чудећи се сплету и међусобној зависности свих физичких ствари. Библија говори да је будаласто порећи да Бог постоји (Псалам 14:1). Свемир је јасно дизајниран и ми смо створени са способношћу да га шватимо до неког нивоа. Библија је недвосмислена да нам је Бог дао све што нам је потребно да признамо Његово постојање (Јов 38).
Бог се објављује и кроз своју Реч (Псалам 19:7-11). Библија нас подучава о Божијој природи и подстиче на моралност (1. Тимотеју 3:16-17). Бог се најбоље изразио у Сину Божијем, Исусу Христу (Колошанима 1:15).
Права чињеница је да Бог постоји. Он нас воли и жели да нас изведе из духовне смрти у живот у Исусу, Његовом Сину.
English
Зашто треба да марим да ли Бог постоји?
