Pitanje
Zašto treba da marim da li Bog postoji?
Odgovor
Postoji bezbroj stavova ne samo o Božijoj prirodi, već i o Njegovom postojanju. Ljudska bića imaju ograničeno viđenje kompleksnosti sveta u kome živimo, a i svemira kao celine. Ironija je u tome što Božija priroda nije priroda zabune, već mira. Prva Korinćanima 14:33 kaže: „Jer Bog nije Bog nereda, nego mira….." Ključ prevazilaženja nereda nije da se izbegava pitanje u potpunosti, već da se usresredimo na Onog koga mnogi biraju da ignorišu (Filipljanima 4:6-7).
Treba da se pozabavimo stvarnim, konkretnim problemima koji se pojavljuju u čovečanstvu, kao što su siromaštvo, nepismenost i bolest i istina je da debate o postojanju i prirodi Boga mogu da nas udalje od toga da se usresredimo na te izazove. Zašto bi bilo ko od nas trebalo da mari da li Bog postoji ili ne? Za vernika, to je teološko pitanje nad svim drugim pitanjimia. Za one koji nisu ubeđeni, to predstavlja filozofsko pitanje. Za agnostika, teologija je samo jedna ljudska izmišljotina; pitanje Božijeg postojanja čini se besmislenim.
Biblijsko predstavljanje Boga pokazuje zašto je Njegovo postojanje bitno. Božija sveta priroda otkrivena je kao suprotnost ljudskoj (grešnoj) prirodi, a Biblija daje čoveku standard za dobro i loše. Bez posrednika, ne postoji krajnji autoritet koji može da odmeri vrednosti koje mi uspostavljamo za nas same (Psalam 19:7-11) Ko treba da kaže da li je jedna stvar pogrešna, a druga ispravna? Zašto je obavezujuće da pomognemo onima koji su u potrebi? Na osnovu kog autoriteta treba se suprotstavljamo nepismenosti? Ako ne postoji Bog,a život na zemlji je samo „preživljavanje najsposobnijih", zašto bi onda bilo ko trebalo da radi da nahrani gladne? Na osnovu kog standarda postavljamo osnove naše moralnosti?
Bog nam otkriva svoju suštinu: „Ja sam ONAJ KOJI JESAM" (vidi Izlazak 3:3-15). Ova izjava govori o Božijem postojanju, koje nimalo ne zavisi od mišljenja koje čovečanstvo ima o Njemu. On obuhvata sve i On je sam standard onog što je dobro. Psalam 19:1-6 divno oslikava Božiju večnu prirodu,kao i kako On otkriva svoju prirodu tvorevini.
Pitanje Božijeg postojanja je bitno, jer, na praktičnom nivou, ako Bog zaista postoji, onda postoji i velika šansa da On želi da se poveže sa nama i traži da ispunimo izvesne standarde da bi se to desilo. Zato je to pitanje bitno za sve. Ili smo stvoreni po Božijem liku ili nismo. Ili su ljubav i samilost deo Božije prirode (koja se oslikava i u nama), ili su oni proizvod nasumičnog biološkog dešavanja (pa samim tim i neobavezne). Naše postojanje je značajno (ili nije) u zavisnosti od toga da li Bog postoji (ili ne postoji). Bavljenje trenutnim, materijalnim problemima čovečanstva je bitno, ali bavljenje večnim, duhovniim problemima čovečanstva je još bitnije.
Biblija kaže da je čovečanstvo uprljano grehom. U stvari, neodložni svetski problemi sa kojima se suočavamo danas su rezultat greha. Zato pitanje Božijeg postojanja postaje jako bitno, jer ignorisati Božije postojanje znači ignorisati stvarnost greha, a samim tim i koren svetskih problema.
Na sreću, Bog je obezbedio način za oproštaj greha i obnovu zajedništva sa Njm putem vere u Isusa Hrista (Jovan 3:16; Rimljanima 3:21-26). Grešni čovek je duhovno mrtav i često odbacuje svaku pomisao na jedinog pravog Boga. Jovan 3:19 kaže: „A ovo je sud; svetlost je došla na svet, a ljudi zavoleše mrak više nego svetlost, jer dela njihova behu zla". Bog je taj koji nas vodi do vere u svog Sina putem Svetog Duha (Jovan 6:41-51). Spasenje je dar koji Bog nudi celom čovečanstvu (Jovan 3:16). Naša uloga je da, jednostavno, verujemo u ono što Bog kaže i da se prepustimo Njegovom Duhu. Naravno, verodostojnost ove poruke, zavisi od Božijeg postojanja.
Zašto ljudi pokušavaju da ubede druge da se slože sa njihovim stavom po pitanju Božijeg postojanja? Zašto hrišćani ne mogu da drže svoje veru u okvirima svog doma i crkava, kao što im se često govori? Motivacija mnogih hrišćana je želja da svako ima priliku da ima zajedništvo sa Bogom. Takođe, u svojoj suštini, hrišćanstvo je evangelizacionog karaktera. Jedna od Isusovih zapovesti je da se evanđelje širi i da se stvaraju učenici. Ovo se čini iz ljubavi i opšteprisutno je načelo hrišćanske vere.
Iako niko nije video Boga, On se objavljuje na brojne načine. Prvo, Bog se objavio kroz svoje stvorenje (Rimljanima 1:20). Iskreni posmatrač može da pogleda svugde oko sebe, da vidi Božiju rukotvorinu i provede ceo život čudeći se spletu i međusobnoj zavisnosti svih fizičkih stvari. Biblija govori da je budalasto poreći da Bog postoji (Psalam 14:1). Svemir je jasno dizajniran i mi smo stvoreni sa sposobnošću da ga shvatimo do nekog nivoa. Biblija je nedvosmislena da nam je Bog dao sve što nam je potrebno da priznamo Njegovo postojanje (Jov 38).
Bog se objavljuje i kroz svoju Reč (Psalam 19:7-11). Biblija nas podučava o Božijoj prirodi i podstiče na moralnost (1. Timoteju 3:16-17). Bog se najbolje izrazio u Sinu Božijem, Isusu Hristu (Kološanima 1:15).
Prava činjenica je da Bog postoji. On nas voli i želi da nas izvede iz duhovne smrti u život u Isusu, Njegovom Sinu.
English
Zašto treba da marim da li Bog postoji?
