Питање
Шта значи да славимо Бога у духу и истини?
Одговор
Идеја о обожавању Господа „у духу и истини" долази из Исусовог разговора са женом код бунара у Јовану 4:6-30. У разговору, жена је разговарала о местима за слављење Бога са Исусом, рекавши да су Јевреји богослужили у Јерусалиму, а Самариц́ани на гори Геризим. Исус је управо открио да зна за њене бројне мужеве, као и чињеницу да тренутни мушкарац са којим је живела није њен муж. Због тога јој је било непријатно, па је покушала да скрене Његову пажњу са свог личног живота на питања религије. Исус је одбио да се отклони од своје поруке о правом обожавању и прешао је на суштину ствари: „ Него иде час и већ је ту када ће се прави богомољци молити Оцу у духу и истини; јер Бог жели такве богомољце" (Јован 4:23).
Општа поука о обожавању Господа у духу и истини је, да обожавање Бога не сме бити ограничено на једну географску локацију или да треба да буде регулисано привременим одредбама старозаветног закона. Са Христовим доласком, раздвајање између Јевреја и нејевреја више није било релевантно, као ни централно место храма у богослужењу. Са Христовим доласком, сва Божја деца су кроз Њега стекла једнак приступ Богу. Обожавање је постало ствар срца, а не спољашњих дела, и је вођено истином, а не ритуалом.
У 5. Мојсијевој 6:5, Мојсије показује Израелцима како треба да воле свог Бога: „Љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом. " Наше обожавање Бога је вођено нашом љубављу према Њему; како волимо, тако се и клањамо. Пошто идеја „моц́и" на хебрејском указује на целину, Исус је проширио овај израз на „ум" и „снагу" (Марко 12:30; Лука 10:27). Обожавање Бога у духу и истини обавезно укључује љубав према Њему свим срцем, душом, умом и снагом.
Право обожавање мора да буде „у духу", то јест, да ангажује цело срце. Ако нема праве страсти према Богу, нема обожавања у духу. У исто време, слављење мора бити „у истини", то јест, правилно информисано. Све док не познајемо Бога коме се клањамо, нема обожавања у истини. И једно и друго је неопходно да би се задовољило слављење у богопоштовању. Дух без истине води до плитког, претерано емоционалног искуства. Чим се емоција заврши, када се жар охлади, утихне и слављење. Истина без духа може довести до сувог, безстрасног сусретом који лако може да се претвори у форму легализма у коме нема радости. Најбоља комбинација оба аспекта обожавања доводи до радосног уважавања Бога на основу онога што говори Свето писмо. Што више знамо о Богу, више Га ценимо. Што Га више ценимо, то је наше обожавање дубље. Што је наше обожавање дубље, то се више слави Бог.
Ово спајање духа и истине у богослужењу најбоље описује Џонатан Едвардс, амерички пастор и теолог из 18. века. Он је рекао: „Требало је да сматрам својом дужношћу да подигнем осец́ања [емоције] својих слушалаца што је више могуц́е, под условом да на њих не утиче ништа осим истине". Едвардс је препознао да истина и само истина могу правилно утицати на емоције на начин који доноси част Богу. Божија истина, будуц́и да је бескрајне вредности, достојна је бескрајне страсти.
English
Шта значи да славимо Бога у духу и истини?
