Pitanje
Šta znači da slavimo Boga u duhu i istini?
Odgovor
Ideja o obožavanju Gospoda „u duhu i istini" dolazi iz Isusovog razgovora sa ženom kod bunara u Jovanu 4:6-30. U razgovoru, žena je razgovarala o mestima za slavljenje Boga sa Isusom, rekavši da su Jevreji bogoslužili u Jerusalimu, a Samarićani na gori Gerizim. Isus je upravo otkrio da zna za njene brojne muževe, kao i činjenicu da trenutni muškarac sa kojim je živela nije njen muž. Zbog toga joj je bilo neprijatno, pa je pokušala da skrene Njegovu pažnju sa svog ličnog života na pitanja religije. Isus je odbio da se otkloni od svoje poruke o pravom obožavanju i prešao je na suštinu stvari: „ Nego ide čas i već je tu kada će se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini; jer Bog želi takve bogomoljce" (Jovan 4:23).
Opšta pouka o obožavanju Gospoda u duhu i istini je, da obožavanje Boga ne sme biti ograničeno na jednu geografsku lokaciju ili da treba da bude regulisano privremenim odredbama starozavetnog zakona. Sa Hristovim dolaskom, razdvajanje između Jevreja i nejevreja više nije bilo relevantno, kao ni centralno mesto hrama u bogosluženju. Sa Hristovim dolaskom, sva Božja deca su kroz Njega stekla jednak pristup Bogu. Obožavanje je postalo stvar srca, a ne spoljašnjih dela, i je vođeno istinom, a ne ritualom.
U 5. Mojsijevoj 6:5, Mojsije pokazuje Izraelcima kako treba da vole svog Boga: „Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom. " Naše obožavanje Boga je vođeno našom ljubavlju prema Njemu; kako volimo, tako se i klanjamo. Pošto ideja „moći" na hebrejskom ukazuje na celinu, Isus je proširio ovaj izraz na „um" i „snagu" (Marko 12:30; Luka 10:27). Obožavanje Boga u duhu i istini obavezno uključuje ljubav prema Njemu svim srcem, dušom, umom i snagom.
Pravo obožavanje mora da bude „u duhu", to jest, da angažuje celo srce. Ako nema prave strasti prema Bogu, nema obožavanja u duhu. U isto vreme, slavljenje mora biti „u istini", to jest, pravilno informisano. Sve dok ne poznajemo Boga kome se klanjamo, nema obožavanja u istini. I jedno i drugo je neophodno da bi se zadovoljilo slavljenje u bogopoštovanju. Duh bez istine vodi do plitkog, preterano emocionalnog iskustva. Čim se emocija završi, kada se žar ohladi, utihne i slavljenje. Istina bez duha može dovesti do suvog, bezstrasnog susretom koji lako može da se pretvori u formu legalizma u kome nema radosti. Najbolja kombinacija oba aspekta obožavanja dovodi do radosnog uvažavanja Boga na osnovu onoga što govori Sveto pismo. Što više znamo o Bogu, više Ga cenimo. Što Ga više cenimo, to je naše obožavanje dublje. Što je naše obožavanje dublje, to se više slavi Bog.
Ovo spajanje duha i istine u bogosluženju najbolje opisuje Džonatan Edvards, američki pastor i teolog iz 18. veka. On je rekao: „Trebalo je da smatram svojom dužnošću da podignem osećanja [emocije] svojih slušalaca što je više moguće, pod uslovom da na njih ne utiče ništa osim istine". Edvards je prepoznao da istina i samo istina mogu pravilno uticati na emocije na način koji donosi čast Bogu. Božija istina, budući da je beskrajne vrednosti, dostojna je beskrajne strasti.
English
Šta znači da slavimo Boga u duhu i istini?
