Pitanje
Šta Biblija kaže o crkvenoj disciplini i isključenju?
Odgovor
Isključenje je formalno udaljavanje osobe iz članstva crkve i neformalno udaljavanja od te osobe. Matej 18:15-20 opisuje proceduru i autoritet crkve da ovo čini. Odeljak poučava da jedna osoba (obično povređena osoba) treba da ode kod osobe koja je povredila. Ako se ne pokaje, tada dvoje ili troje treba da odu da utvrde situaciju i odbijanje da se osoba pokaje. Ako i dalje nema pokajanja to treba izneti pred crkvu. Proces nikad nije prijatan, kao što ni jednom ocu nije prijatno kada disciplinuje svoje dete. Međutim, to je jako često neophodno. Cilj nije da ne budemo pakosni dok to činimo, niti da imamo stav da smo sami bolji. Napritiv, cilj je da se osoba vrati u potpuno zajedništvo sa Bogom i drugim vernicima. To treba činiti sa ljubavlju prema osobi, u poslušnosti Bogu i u pobožnom strahu radi drugih u crkvi.
Biblija nam daje primer kada je neophodno nekoga isključiti iz lokalne crkve, a to je crkva u gradu Korintu (1. Korinćanima 5:1-13). U ovom odeljku apostol Pavle takođe daje neke od razloga za primenu biblijskog primera isključenja. Jedan od razloga (koji se ne vidi direktno iz ovog odeljka) je zbog svedočanstva o Isusu Hristu (i njegovoj crkvi) pred nevernima. Kada je David zgrešio sa Vitsavejom jedna od posledica je bila da su Božiji neprijatelji hulili Boga (2. Samuilova 12:14). Drugi razlog je da je greh kao rak – ako mu dozvlimo da postoji širi se na okolinu baš kao što i „malo kvasca ukiseli celo testo“ (1. Korinćanima 5:6-7). Takođe, Pavle objašnjava da nas je Isus spasao da bismo bili odvojeni od greha, da bi uklonio kvasac ili osnobodio nas od onoga što uzrokuje duhovno propadanje (1. Korinćanima 5:7-8). Hristova želja je da njegova mlada, crkva, bude čista i neokaljana (Efescima 5:25-27).
Isključenje takođe služi na korist na duge staze za onoga koji je disciplinovan. Pavle u 1. Korinćanima 5:5 tvrdi da je isključenje način da se grešnik koji se ne kaje preda sotoni „na propast tela, da se duh spase na dan Gospodnji”. To znači da isključenje može na neki način da podrazume da Bog upotrebi sotonu tako (ili jednog od njegovih demona) kao disciplinsku meru da bi delovao u životu grešnika fizički i proizveo pokajanje u njegovom srcu.
Treba se nadati da će disciplinska mera crkve uspeti da donese pobožnu tugu i iskreno pokajanje. Kada se to desi, osoba može da se vrati u zajedništvo. Čovek iz 1. Korinćanima 5 se pokajao i Pavle je ohrabrio crkvu da ga vrati u zajedništvo sa ostalima u crkvi (2. Korinćanima 2:5-8). Na nesreću, disciplina, koliko god da je učinjena sa ljubavlju i na pravi način, ne može uvek da proizvede takvo obnovljenje. Međutim, čak i kada crkvena disciplina ne donosi pokajanje i dalje je potrebna da bi se postigli prethodno pomenuti drugi ciljevi.
Svi smo verovatno bili svedoci ponašanja dečaka kome je bilo dozvoljeno da radi šta hoće bez neke dosledne discipline. Stvarno ružan prizor. Takav roditelj nema ljubavi za dete jer ga osuđuje na lošu budućnost i takvo ponašanje će sprečiti dete da oformi prave odnose i da ima uspeh u bilo kom okruženju. Isto tako, disciplina u crkvi, iako nikada nije prijatna ni laka, ne da ne samo neophodna već je i odraz ljubavi. Štaviše, to je Božija zapovest.
English
Šta Biblija kaže o crkvenoj disciplini i isključenju?
