Knjiga 1. Jovanova
Autor: 1,2 i 3. Jovanova su bile pripisivane, od najranijih dana, apostolu Jovanu, koji je takođe napisao i Evanđelje po Jovanu. Sadržaj, stil i rečnik dovode do zaključka da su ove tri poslanice upućene istim čitaocima kao i Evanđelje po Jovanu.Datum pisanja: Knjiga 1. Jovanova napisana je najverovatnije između 85. i 95. godine nove ere.
Svrha pisanja: Ova knjiga izgleda sažima ono što čitaoci već znaju u vezi sa evanđeljem koje je napisao Jovan i nudi sigurnost za njihovu veru u Hrista. Prva poslanica ukazuje da su se čitaoci susreli sa pogrešnim gnostičkim verovanjem, koje je postalo ozbiljniji problem u drugom veku. Pošto je to filozofija religije, gnosticizam je podučavao da je materija zla, a duh dobar. Rešenje između ta dva, bilo je znanje ili gnosis, kroz koje se čovek izdigao iz svakodnevnog u duhovno. U poruci evanđelja, ovo je dovelo do lažnih teorija koje su se ticale Hristove ličnosti, Doketizma- koji je posmatrao Hrista kao duha i Cerintijanizma – koji je od Hrista činio dvostruku ličnost, ponekad čoveka, a ponekad božastvo. Ključna svrha 1. Jovanove je da se postave granice po pitanju sadržaja vere i da se vernicima pruži sigurnost spasenja.
Ključni stihovi:
1. Jovanova 1:9: „Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan - da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti“.
1. Jovanova 3:6: „Svako, ko ostaje u njemu, ne greši; svako, ko greši, nije ga video niti poznao“.
1. Jovanova 4:4: „Vi ste, dečice, od Boga i nadvladali ste ih, jer je veći onaj koji je u vama nego onaj koji je u svetu“.
1. Jovanova 5:13: „Ovo napisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate - da imate večni život“.
Ključna reč je znanje i reči u vezi sa njom, i pojavljuje se najmanje 13 puta u knjizi 1. Jovanova.
Sažetak: Lažni duhovni učitelji bili su veliki problem u ranoj crkvi. Pošto Novi Zavet nije bio dovršen, da se vernici na njega pozovu, mnoge crkve su bile plen onima koji su se pretvarali, koji su podučavali sopstvene ideje i sebe promovisali kao vođe. Jovan piše ovo pismo da jasno stavi do znanja šta je istina u vezi sa nekim bitnim pitanjima, posebno koja se tiču identiteta Isusa Hrista.
Pošto je Jovanovo pismo predstavljalo temelj vere u Hrista, pomoglo je njegovim čitaocima da iskreno razmisle o svojoj veri. Pomoglo im je da odgovore na pitanje da li su pravi vernici. Jovan im je rekao da to mogu da znaju posmatrajući svoje postupke. Ukoliko vole jedni druge, to je dokaz Božije prisutnosti u njihovim životima. Ali, ako se stalno svađaju ili su sebični i ne brinu se jedni za druge, oni su to izneveravali, u stvari, nisu poznavali Boga.
To nije značilo da su morali da budu savršeni. U stvari, Jovan je takođe priznao da je vera podrazumevala i priznanje naših greha i traženje Božijeg oproštenja. Zavisiti od Boga za očišćenje od krivice, pored priznanja naših grešaka prema drugima i popravljanje stvari bio je još jedan važan deo poznavanja Boga.
Povezanost sa Starim zavetom: Jedan od najčešće citiranih odlomaka u vezi sa grehom nalazi se u 1. Jovanovoj 2:16. U ovom odlomku, Jovan opisuje tri aspekta greha koji podseća na prvo i najrazornije iskušenje u celokupnom Svetom pismu. Prvi greh- Evina neposlušnost – bila je rezultat njenog popuštanja pred sva 3 istovetna iskušenja koja nalazimo u knjizi Postanja 3:6: požuda tela („dobar za jelo“); požuda očiju („lep za oko“) i gordost života („dragocen za otvaranje razuma“).
Praktična primena: Knjiga 1. Jovanova je knjiga o ljubavi i radosti. Ona objašnjava zajedništvo koje imamo sa drugima i sa Isusom Hristom. Pravi razliku između sreće, koja je privremena i prolazna i prave radosti, za koju nam 1. Jovanova kaže kako da je postignemo. Ukoliko primenimo Jovanove reči u našim svakodnevnim životima, prava ljubav, posvećenost, zajedništvo i radost za kojima čeznemo biće naši.
Apostol Jovan dobro je poznavao Hrista. On nam govori da svi možemo da imamo taj blizak intiman odnos sa Isusom Hristom. Pred nama je svedočanstvo ljudi koji su imali direktan i ličan kontakt sa Njim. Pisci evanđelja prestavljaju svoje utemeljeno svedočanstvo na jednoj istorijskoj realnosti. Sada, kako se to može primeniti na naše živote? Knjiga nam objašnjava da je Isus došao ovde kao Sin Božiji da stvori savez sa nama na osnovu Njegove blagodati, milosti, ljubavi i prihvatanja. Toliko puta ljudi misle da je Isus udaljen na nekom mestu i da ga se ne tiču naše dnevne borbe, pitanja i brige. Ali Jovan nam govori da Isus baš ovde sa nama i u jednostavnim svakodnevnim aspektima naših života, ali i u složenim, koji nam slamaju srce. Jovan nam svedoči kao deo njegovog ličnog iskustva da je Bog postao čovek i živeo među nama. To znači da je Hristos došao ovde da živi sa nama I dalje živi sa nama. Kao što je hodao ovom zemljom pored Jovana, tako hoda i sa nama svaki dan. Moramo da primenimo ovu istinu u našim životima i živimo kao da Isus stoji baš pored nas svake sekunde. Ako ovo primenimo u praksi, Hristos će nas obogatiti svetošću u našim životima i učiniće da sve više ličimo na Njega.
English
