Pitanje
Ko će ići u raj?
Odgovor
Ljudi imaju različite ideje o nebu ili raju. Mnogi uopšte ne razumeju Boga, ali ipak vole da misle o nebu/raju, kao o „boljem mestu" gde svi idemo kada umremo. Ideje o nebu često nisu ništa više od nejasnih nada, u rangu sa „možda ću jednog dana dobiti na lutriji". Većina ljudi ne razmišlja mnogo o raju dok ne prisustvuju sahrani ili dok voljena osoba ne umre. Popularno je da se o raju govori kao o mestu gde „dobri ljudi idu". I naravno, svi koje poznaju i vole uključeni su u kategoriju „dobrih ljudi".
Ali Biblija ima mnogo toga da kaže o životu posle smrti i to je u suprotnosti sa popularnim mišljenjem. Jovan 3:16 kaže: „Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život." Zatim, u 36. stihu, Isus nastavlja kada kaže: „ Ko veruje u Sina ima večni život; a ko je neposlušan Sinu neće videti života, nego gnev Božiji ostaje na njemu." U Jevrejima 9:27 se kaže: „ I kao što je ljudima određeno da jednom umru, a zatim sud". Prema ovim stihovima svi umiru, ali svi ne idu na nebo (Matej 25:46; Rimljanima 6:23; Luka 12:5; Marko 9:43).
Bog je svet i savršen. Nebo, njegovo prebivalište je takođe sveto i savršeno (Psalam 68:5; Nemija 1:5; Otkrivenje 11:19). Prema Rimljanima 3:10: „ Nema pravednoga - baš ni jednoga". Nijedno ljudsko biće nije dovoljno sveto i savršeno za nebo. Ljudi koje zovemo „dobrim" uopšte nisu dobri u poređenju sa bezgrešnim Božijim savršenstvom. Kada bi Bog dozvolio grešnim ljudima da uđu u savršenstvo neba, ono više ne bi bilo savršeno. Koji standard treba koristiti da bi se utvrdilo ko je "dovoljno dobar?" Samo Božje merilo je to koje se računa i On ga je već postavio. Rimljanima 3:23 kaže da su „ svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije". A plata za taj greh je večna odvojenost od Boga (Rimljanima 6:23).
Greh mora biti kažnjen, ili Bog nije pravedan (2. Solunjanima 1:6). Presuda sa kojom se suočavamo na samrti je jednostavno Božije svođenje naših računa i izricane kazne za zločine koje smo počinili protiv Njega. Nema način da ispravimo svoje greške. Naše dobro ne nadmašuje naše loše. Jedan greh ruši savršenstvo, kao što jedna kap arsena u čaši vode truje celu čašu.
Zato je Bog postao čovek i uzeo našu kaznu na Sebe. Isus je bio Bog u telu. Živeo je bezgrešnim životom u poslušnosti svom Ocu (Jevrejima 4:15). Nije imao greha, ali je na krstu uzeo naš greh i učinio ga svojim. I zato što je platio cenu za naš greh, mi možemo da budemo proglašeni svetima i savršenima (2. Korinćanima 5:21). Kada mu priznamo svoj greh i zamolimo ga za oproštaj, On stavlja pečat „Plaćeno u potpunosti" nad našim životom sebičnosti, požude i pohlepe (Dela 2:38; 3:19; 1. Petrova 3:18).
Kada jednog dana stanemo pred Boga, ne možemo moliti da uđemo u raj na osnovu sopstvenih zasluga. Nemamo šta da ponudimo. U poređenju sa Božjim merilom svetosti, niko od nas nije dovoljno dobar. Ali Isus jeste i Njegovom zaslugom možemo ući u raj. Prva Korinćanima 6:9-11 kaže: „ Ili zar ne znate da nepravedni neće naslediti carstva Božijeg? Ne zavaravajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni mekušci, ni pederasti, ni kradljivci, ni gramžljivi, ni pijanice, ni opadači, ni razbojnici neće naslediti carstva Božijeg. I neki od vas su bili ovakvi. Ali ste se oprali, i posvetili, i opravdali imenom Gospoda [našega] Isusa Hrista i Duhom Boga našega." Isusova žrtva pokriva sve.
Svi ljudi koji idu na nebo su na jedan način slični: oni su grešnici koji su svoju veru položili u Gospoda Isusa Hrista (Jovan 1:12; Dela apostolska 16:31; Rimljanima 10:9). Oni su prepoznali svoju potrebu za Spasiteljem i ponizno su prihvatili Božju ponudu oproštenja. Oni su se pokajali za svoje stare načine života i postavili su sebi cilj da slede Hrista (Marko 8:34; Jovan 15:14). Nisu pokušali da zasluže Božji oproštaj, već su mu služili radosno, zahvalnog srca (Psalam 100:2). Vrsta vere koja spasava dušu je ona koja preobražava život (Jakovljeva 2:26; 1. Jovanova 3:9-10) i u potpunosti počiva na Božijoj milosti.
English
Ko će ići u raj?
