Pitanje
Po pitanju oproštenja, da li postoji razlika između namernog greha i greha iz neznanja?
Odgovor
Iako Bog pravi razliku između onih koji greše u neznanju i onih koji namerno greše (Brojevi 15:27-31), pokajanje je uvek neophodno da bismo primili oproštaj (Marko 1:15; Dela 2:38; Dela 26:18). Pokajanje je doslovno promena nečijeg stava prema Bogu i pratilac je spasonosne vere u Hrista (Dela 3:19; 20:21; 26:20). Bez toga nema oproštaja greha. Isus je rekao: „Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti" (Luka 13:3; vidi: 17:3-4; 2. Petrova 3:9).
Zgrešiti namerno znači biti ponosan i drzak, u sukobu sa Bogom (Psalam 19:13; Jevrejima 10:26). Namerni gresi donose Božiji sud, pre ili kasnije, ali ni gresi iz neznanja nisu bez osude: „Ovo, dakle, govorim i svedočim u Gospodu da ne živite više kao što žive mnogobošci u ništavnosti svoga uma. Njihova misao je pomračena, daleko su od božanskog života — zbog neznanja koje je u njima, zbog okorelosti njihova srca. Izgubivši moralno osećanje oni su sami sebe predali raspojasanosti — da čine svaku nečistotu u lakomosti" (Efežanima 4:17-19; vidi i: Dela 3:17-19; Dela 17:30-31). Oproštaj je svima dostupan, ali prepuštamo Božijoj suverenoj blagodati da učini da se grešnik zaista pokaje da bi mu bilo oprošteno (Efežanima 2:4).
Oni koji odbace Isusa i Njegovo Jevanđelje u neznanju moraju da ga prihvate u pokajanju da bi dobili oproštaj greha. Isus je to veoma jasno rekao: „Reče mu Isus: ja sam put i istina i život; niko ne dolazi k Ocu — sem kroz mene" (Jovan 14:6). Nije bitno da li neko zastrani zbog neznanja ili namerne pobune, i dalje je zastranio.
Međutim, ljudi nisu toliko u neznanju koliko to govore. Niko ne može u potpunosti da ne bude svestan Boga, i niko nema izgovor da živi u neposlušnosti. Apostol Pavle je rekao: „Gnev Božiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, koji nepravednošću zadržavaju istinu, jer ono što se može saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. Čak i njegove nevidljive osobine, njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora" (Rimljanima 1:18-20).
Iako mnogo puta možemo da zgrešimo u neznanju, uvek možemo da budemo sigurni u Božiji oproštaj. Apostol Pavle je klasičan primer ove istine: „...mene koji sam pre bio hulnik i gonitelj i nasilnik. Ali mi je ukazana milost, zato što sam to učinio u neznanju i neverovanju" (1. Timoteju 1:13). A za one koji namerno i redovno greše, Petar objašnjava: „Jer ako se oni koji su poznanjem Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista pobegli od svetske opoganjenosti, pa se opet u njih zapliću i podležu im, onda im je ovo poslednje postalo gore od prvoga. Bilo bi, naime, bolje da nisu poznali put pravednosti, nego što su se, pošto su ga poznali, odvratili od svete zapovesti koja im je predana" (2. Petrova 2:20-21).
Jovan nam daje jasno objašnjenje po pitanju oproštaja: „Ako kažemo da nemamo greha, sami sebe varamo i istine nema u nama. Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan — da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti" (1. Jovanova 1:8-9).
English
Po pitanju oproštenja, da li postoji razlika između namernog greha i greha iz neznanja?
