Pitanje
Šta Biblija preporučuje kod vaspitanja neposlušnog deteta?
Odgovor
Dete koje je neposlušno može da ispoljava tu crtu iz više razloga. Grubi, hladni roditelji koji stalno kritikuju skoro uvek izazvajui neku vrstu pobune kod deteta. Čak i najposlušnije dete će se pobuniti protiv toga, u sebi ili spolja. Naravno, ovakvo vaspitanje je pogrešno. Međutim, kod tinejdžera je prirodno da se pobune protiv roditelja zato što u tom periodu polako počinju da se odvajaju od porodice da bi formirali sopstveni život i identitet.
Pošto je neposlušno dete i svojeglavo, ono ima potrebu da testira granice, prekomerno kontroliše i čvrsto se odupire svakom autoritetu. Drugim rečima, buntovništvo mu je u krvi. Ovakva deca obično su vrlo intelligentna i očas posla mogu da “snime” situaciju i nađu način kako da preuzmu kontrolu nad okolnostima i ljudima koji ih okružuju. Ona za svoje roditelje predstavljaju izuzetno naporan izazov.
Srećom, Bog je stvorio decu takvu kakva jesu. On ih voli i nije ostavio roditelje bez sredstava da se suoče sa takvim izazovom. Postoje biblijski principi koji se odnose na postupanje prema neposlušnom, svojeglavom detetu. Prvo, Priče 22:6 govore nam: “Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.” Sva deca treba da se uče Božijem putu. Neophodno je učiti ih Božijoj reči da bi shvatila ko je Bog i kako da mu najbolje služe. Kada uvidite šta motiviše svojeglavo dete, a to je želja za kontrolom, trebaće vam mnogo vremena da mu pomognete da pronađe svoj put. Takvo dete mora da shvati da nije ono centar sveta, već Bog, i da prosto mora da radi stvari na Božiji način. Da bi se to postiglo, roditelji moraju da budu ubeđeni u to, ali i da žive u skladu s tim. Roditelj koji je sam neposlušan Bogu neće biti u stanju da ubedi svoje dete da bude poslušno.
Kada objasne detetu da je Bog taj koji određuje pravila, roditelji moraju da ga ubede da su oni Božije oruđe i da će uraditi sve što je potrebno kako bi Božiji plan za njihovu porodicu bio ostvaren. Neposlušno dete mora da nauči da je Božiji plan da roditelji vode, a ono da ih sledi. Roditelji ovde ne smeju da pokažu slabost. Svojeglavo dete može da oseti i najmanju neodlučnost i iskoristiće svaku priliku da preuzme kontrolu. Princip podređivanja autoritetu je ključan za svojeglavo dete. Ako tome nije naučeno u detinjstvu, ono će se kao odrasla osoba sukobljavati sa svim vrstama autoriteta, počevši od pretpostavljenih na poslu, pa do policije, sudova i vojske. U Rimljanima 13:1-5 jasno piše da je vlasti postavio Bog i da treba da im se pokoravamo.
Nadalje, svojeglavo dete će prihvatiti pravila i zakone samo ako mu oni imaju smisla. Dajte mu dobar razlog za neko pravilo i stalno ponavljajte da radite to zato što Bog tako hoće i da oko toga nema rasprave. Objasnite mu da je Bog dao roditeljima odgovornost da vole i disciplinuju svoje dete i kada ne bi tako radili, to bi značilo da nisu polušni Bogu. Kad god imate priliku, dopustite detetu da donosi neke odluke s vama da se ne bi osećalo bespomoćnim. Na primer, ne možete raspravljati o tome da li treba ići u crkvu zato što je to Božija zapovest (Jevrejima 10:25), ali dete može da kaže šta želi da obuče, gde porodica da sedi itd. Pustite dete da učestvuje u zajedničkom odlučivanju, kao što je planiranje godišnjeg odmora.
Roditeljstvo podrazumeva doslednost i strpljenje. Roditelji ne smeju da viču, dižu ruku na dete ili da gube živce. To će svojeglavom detetu dati osećaj kotrole kome inače teži, i ubrzo će shvatiti da može da vas kontroliše time što će vas dovesti do tačke ključanja. Fizičko kažnjavanje ovakvoj deci ne znači mnogo jer toliko vole da izvedu roditelje iz takta, da zbog toga će rado pretrpeti malo bola. Roditelji takve dece često govore da im se deca smeju dok dobijaju batine, tako da to verovatno i nije najbolja vaspitna metoda. Po svemu sudeći, nigde hrišćaninu nisu više potrebni plodovi Duha, strpljenje i samokontrola (Galatima 5:23), nego kao kod odgajanja svojeglavog i neposlušnog deteta.
Koliko god bilo naporno odgajanje ovakve dece, roditelji ipak mogu da nađu utehu u Božijem obećanju da nas neće iskušavati više nego što to možemo da podnesemo (1. Korinćanima 10:13). Ako im je već dao svojeglavu decu, roditelji mogu biti sigurni da Bog nije pogrešio i da će im obezbediti vođstvo i sredstva da bi se lakše nosili s tim. Verovatno ni u jednom segmentu života reči “molite se bez prestanka” (1. Solunjanima 5:17) nemaju više smisla nego u odgajanju svojeglavog deteta. Roditelji moraju da provedu mnogo vremena na kolenima tražeći mudrost koju je Bog obećao (Jakovljeva 1:5). I na kraju, utešno je znati da svojeglava deca koja su dobro vaspitana obično postanu visokoproduktivni, uspešni ljudi. Mnoga buntovna deca izrasla su u hrabre, posvećene hrišćane i svoje velilke talente koriste u službi Bogu, koga vole i poštuju zahvaljujući trudu svojih stpljivih roditelja.
English
Šta Biblija preporučuje kod vaspitanja neposlušnog deteta?
