Pitanje
Kako bi prepričali Novi zavet?
Odgovor
Posle četristo godina pošto je Bog govorio proroku Malahiji, ponovo je progovorio. Poruka je bila da će se proroštvo iz Malahije 3:1 uskoro ispuniti, da prorok treba da pripremi put za Gopoda. Mesija je bio na putu.
Prorok se zvao Jovan. Ime Mesije je bilo Isus, i rodila ga je devica po imenu Marija. Isus je odrastao kao pravi Jevrejin. Kada je imao oko 30 godina, započela je Njegova javna služba u Izraelu. Jovan je propovedao da dolazi Mesijansko Carstvo, i krštavao je one koji su verovali u njegovu poruku i kajali se za svoje grehe. Kada je Isus došao da bude kršten, Bog je glasno progovorio da svi čuju i Sveti Duh je došao na Isusa tako da su to svi videli, i time objavio da je Isus obećani Mesija. Od tada se Jovanova misija gasila, pošto je ispunio svoj cilj i upoznao svet za Hristom (Matej 3).
Isus je pozvao dvanaest učenika koj su bili ljudi sa sasvim različitim životnim pričama, dao im snagu za službu i počeo da ih poučava. Dok je Isus putovao i propovedao, lečio je bolesne i činio mnoga čuda zbog kojih je Njegova poruka bila potpuno autentična. Isusova rana služba je imala neverovatan napredak. Ogromne mase ljudi, zaprepašćene čudima i Njegovim učenjem, sledile su ga gde god je išao (Luka 9:1; Matej 19:2).
Međutim, nisu svi bili oduševljeni Hristom. Vođe na vlasti, kao i religiozni poglavari jevreske zajednice našli su uvređeni Isusovim učenjem da njihova pravila i običaji nisu put do spasenja. Mnogo puta su se sukobili sa Isusom i On ih ja javno nazivao licemerima. Fariseji su posmatrali Isusova čuda ali su ih pripisivali đavolskom delovanju umesto da za njih proslavljaju Boga (Matej 12:24; 15:3; Matej 23).
Mase naroda koje su sledile Isusa su se proređivale jer je postalo očigledno da On ne namerava da sebe postavi za kralja, niti da zbaci rimske okupatore. Jovan je bio uhapšen i u zatvoru je pogubljen. Isus je počeo da se više usredsređuje na Svojih dvanaest učenika, od kojih je većina priznala da je On Sin Božiji. Samo jedan nije verovao, zvao se Juda i stalno je tražio način da Isusa preda vlastima (Jovan 6:66; Matej 16:16; 26:16).
Tokom Svog poslednjeg puta, puta u Jerusalim, Hrist je proslavio Pashu sa Svojim učenicima. Te noći, tokom molitve, Juda je doveo naoružanu grupu ljudi kod Hrista. Hrist je bio uhapšen i razvlačen po brojnim suđenjima tokom kojih su ga ismevali. Rimski upravitelj, koji je doduše priznao da je Isus nevin, osudio ga je na smrt razapinjanjem na krst. U trenutku Hristove smrti nastao je ogroman zemljotres. Isusovo telo je skinuto sa krsta i na brzinu su ga položili u obližnju grobnicu (Luka 22:14-23, 39-53; Marko 15:15, 25; Matej 27:51; Jovan 19:42).
Treći dan po Hristovoj smrti, otkriveno je da je njegova grobnica prazna, i anđeli su najavili da je vaskrsnuo. Isus se tada pojavio u telu pred Svojim učenicima, i proveo vreme sa njima tokom 40 dana. Na kraju, Isus se obratio učenicima i uzneo se na nebo dok su oni to svojim očima gledali (Luka 24:6, 24; Jovan 21:1, 14; Dela 1:3-9).
Deset dana posle Hristovog vaznesenja na nebo, oko 120 učenika se okupilo u Jerusalimu, i molili su se i čekali na svetog Duha koji im je bio obećan. Na dan Pedesetnice, Sveti Duh je ispunio učenike i dao im sposobnost da govore na jezicima koje nisu znali. Petar i drugi su propovedali po ulicama Jerusalima, i 3000 ljudi je poverovalo u poruku da je Gospod Isus umro i vaskrsnuo. Oni koji su poverovali bili su kršteni u Hristovo ime. To je početak crkve (Dela 2).
Jerusalimska crkva je nastavila da raste dok su apostoli činili čuda i poučavali sa velikom silom. Međutim, novi vernici su se vrlo brzo suočili sa progonom na čijem je čelu bio farisej po imenu Savle. Mnogi vernici su morali da odu iz Jerusalima, i kako su odlazili širili su dobru vest o Hristu u druge gradove. Okupljanja vernika su počela da niču u drugim zajednicama (Dela 2:43; 8:1, 4).
Jedno od mesta koje je prihvatilo jevanđelje bila je Samarija. Jerusalimska crkva je poslala Petra i Jovana u Samariju da bi potvrdili izveštaje koje su čuli u vezi sa tamnošnjom crkvom. Kada su stigli u Samariju, Petar i Jovan su bili svedoci dolaska Svetog Duha na Samarjane, isto onako kako se spustio na njih. Nesumnjivo je da se crkva proširila na Samariju. Uskoro posle toga, Petar je bio svedok spuštanja Svetog Duha na rimskog kapetana i njegov dom, i tako se crkva proširila i na nejevreski svet (Dela 8:14-17; 10:27-48).
Jakov, jedan od dvanaest Hristovih učenika bio je pogubljen u Jerusalimu. Savle je imao plan da svoju mržnju prema hrišćanima iskali u Damasku, ali na putu do Damaska Hristos mu se pojavo u viziji. Nekadašnji progonitelj crkve bio je transformisan u vatrenog Hristovog propovednika. Nekoliko godina kasnije Savle/Pavle postao je učitelj u crkvi u Antiohiji. Dok je bio tamo, Sveti Duh je izabrao Varnavu da postane prvi na svetu „misionar u inostranstvu", i otišli su za Kipar i u Malu Aziju. Pavle i Varnava su pretrpeli mnoga progonstva i poteškoće na svom putu, ali mnogo ljudi je bilo spaseno – uključujući i čoveka po imenu Timotej – i tako su bile utemeljene crkve (Dela 9:1-22; 12:1-2; 13–14).
U Jerusalimu se postavljalo pitanje u vezi sa primanjem nejevreja u crkvu. Da li su hrišćani nejevreji (nekadašnji pagani) mogli da imaju isti položaj kao i jevrejski hrišćani, koji su ceo život držali jevrejski Zakon? Štaviše, da li je trebalo da se obrežu nejevrejski vernici da bi bili spaseni? U Jerusalimu se sastao Sabor da bi se razmotrilo ovo pitanje. I Petar i Pavle su dali svoje svedočanstvo o tome kako je Sveti Duh bio dat nejevrejskim vernicima bez obreda obrezanja. Sabor je doneo zaključak da je spasenje po blagodati preko vere i da obrezanje nije neophodno za spasenje (Dela 15:1-31).
Pavle je otišao na drugo misionarsko putovanje, ovaj put saputnik mu je bio Sila. Usput im se pridružio Timotej, kao i doktor po imenu Luka. Na podsticaj Svetog Duha, Pavle i njegov tim napustili su Malu Aziju i otputovali u Grčku gde je osnovano još više crkava – u Filipima, Solunu, Korintu, Efezu, i drugim gradovima. Kasnije je Pavle otišao na treće misionarsko putovanje. Njegov metod rada je gotovo uvek bio isti – prvo je propovedao u gradskoj sinagogi, objašnjavajući jevanđelje Jevrejima u svakoj zajednici. Obično je bio odbačen u sinagogama, i onda bi umesto toga propovedao poruku nejevrejima (Dela 15:40–21:17).
Pavle je, uprkos svim upozorenjima prijatelja, otputovao u Jerusalim. Tamo ga je napala rulja sa namerom da ga ubiju. Spasao ga je rimski zapovednik i držao ga je u kasarni u zatvorskom protektoratu. Pavle je bio na suđenju pred Sinedrionom u Jerusalimu, ali u sudu je izbio haos, i Pavla su odveli u Kesariju da mu sude pred rimskim sudijom. Posle nekoliko godina provedenih u Kesariji, pavle je uputio molbu Caru, što je bilo njegovo pravo po rimskom zakonu (Dela 21:12, 27-36; Dela 23:1–25:12).
Pavla su kao zatvorenika uputili u Rim i Luka mu je bio saputnik. Na putu je jaka oluja oštetila brod ali svi su se bezbedno iskrcali na ostrvu Malta. Tamo je Pavle činio čuda i privukao pažnju namesnika tog ostrva. I ponovo se raširilo jevanđelje (Dela 27:1–28:10).
Pavla su, kada je stigao u Rim, stavili u kućni pritvor. Mogli su da ga posećuju prijatelji i imao je donekle slobodu da podučava. Neki rimski stražari su postali vernici, pa čak i neki iz samog carevog doma su poverovali u Hrista (Dela 28:16, 30-31; Filipljanima 4:22).
Dok je Pavle bio zatvoren u Rimu, Božije delo je nastavilo da napreduje duž Mediteranskog sveta. Timotej je služio u Efesu, Tit je nadgledao rad na Kritu, Apolos je služio u Korintu, Petar je najverovatnije otišao u Rim (1. Timoteju 1:3; Titu 1:5; Dela 19:1; 1. Petrova 5:13).
Većina apostola je umrla mučeničkom smrću zbog svoje vere u Hrista. Poslednji apostol je bio Jovan, koji je proteran na ostrvo Patmos. Tamo je od Gospoda dobio poruku za crkve i vizije o poslednjim vremenima koje je zabeležio u knjizi Otkrivenje (Otkrivenje 1:9, 4, 19).
English
Kako bi prepričali Novi zavet?
