Pitanje
Kako hrišćanski roditelji trba da se odnose prema smrti deteta?
Odgovor
Kao roditelji, ne možemo da iskusimo traumatičnije iskustvo od gubitka deteta. Prirodno, svi roditelji očekuju da ih deca nadžive. Takav gubitak je događaj koji donosi neverovatan osećaj bola I tuge koja ne prestaje. To je iskustvo koje menja život i predstavlja jedinstveni izazov za roditelje koji pokušavaju da izgrade svoje živote ponovo bez svog deteta.
Bilo bi drsko da bilo ko kaže roditeljima kako da se odnose prema smrti svog deteta. Međutim, znamo da oni koji su potčinili svoje živote Bogu sposobniji da se brže oporave od gubitka sa većim dozom normalnosti od onih koji nemaju iskrenu i pozitivnu veru u našem Stvoritelja. Kako se hrišćanski roditelji ophode prema smrti deteta? Da li Biblija govori o ovoj temi i ako da, na koji način?
Prvo, treba da naglasimo da se svaka osoba drugačije odnosi prema tuzi. Emocije variraju u svom intenzitetu. Ove emocije su normalne i prirodne. Drugo, nijedan roditelj se nikada u potpunosti ne oporavi od gubitka deteta. To nije bolest od koje se oporavimo. Većina savetnika poredi to sa fizičkom povredom koja menja život. Međutim, treba takođe da znamo , da iako možemo uvek da osećamo gubitak, njegov intenzitet se smanjuje vremenom.
Vera u Boga punog ljubavi i vernosti je ono što nas osposobljava da izdržimo i oporavimo se od gubitka deteta, ponekad na, za druge, začuđuće načine. To je bio slučaj Davida kada je izgubio dete sedam dana posle rođenja (2. Samuilova 12:18-19). Postoji nekoliko dragocenih lekcija koje možemo da naučimo iz ovog biblijskog odlomka koje mogu pomoći roditeljima u procesu tugovanja da očekuju budućnost sa nadom.
Prva je da se David žarko molio za život svog deteta (2. Samuilova 12:16). Ovo treba da bude istina za sve roditelje stalno, a ne samo kada su vremena teška. Rodtielji uvek treba da se mole za svoju decu, da traže od Boga da ih nadgleda i štiti. Isto tako, roditelji treba da se mole da Bog obezbedi mudrost i vođstvo tako da naša deca rastu u odgoju u uputstvima od Gospoda (Sudije 13:12; Izreke 22:6; Efescima 6:4).
Druga lekcija koju učimo od Davida bila je njegova reakcija na smrt deteta. Pošto je saznao da je dete umrlo, videlo se prihvatanje situacije koje se ogledalo u njegovim postupcima „Tada David usta sa zemlje, umi se, namaza se i preobuče; pa ode u dom Gospodnji i pokloni se. Kad se vrati kući, zatraži da mu donesu jelo i jeo je" (2.Samuilova 12:20). Ono što je zanimljivo je da je David „ode u dom Gospodnji i pokloni se". Drugim rečima, David ne samo da je pirhvatio smrt deteta, ali predao je tu stvar Bogu u slavljenju. Sposobnost da se slavi Bog i oda mu se poštovanje u vreme iskušenja ili krize je moćni pokazatelj našeg duhovnog pouzdanja u našeg Boga. Taj postupak osposobljava nas da prihvatimo realnost našeg gubitka. I tako nas Bog oslobađa da nastavimo sa životom.
Sledeća lekcija otkriva najviše. To je pouzdanje u saznanje da deca koja umru pre nego što dođu do doba priznavanja odgovornosti idu na nebo. Davidov odgovor za one koji postavljaju pitanje o njegovom postupku u vezi sa smrću svog deteta je uvek bio veliki izvor utehe za roditelje vernike koji su izgubili odojčad i malu decu. „ A sad kad je umrlo, zašto da postim? Mogu li ga povratiti? Ja ću otići k njemu, ali se ono neće vratiti k meni" (2. Samuilova 12:23). David je imao puno sampouzdanje da će sresti svog sina na nebu. Ovaj odlomak je moćni pokazatelj da mlada deca koja odlaze sa ovog sveta idu na nebo.
Oplakivanje gubitka deteta je proces koji slama srce. Nema pravilnika koji će nas podučiti kako da se ophodimo prema procesu tugovanja. Međutim, savetnici i oni koji su iskusili gubitak deteta pružili su nekoliko saveta koji mogu da pomognu:
• Shvati da nisi sam. Imaš Boga. Imaš svoju braću i sestre u Hristu. Imaš bliske prijatelje i porodicu. Osloni se na njih. Oni su tu da ti pomognu.
• Ne postavljaj vremenska ograničenja za svoj oporavak. Ne očekuj da prođe dan, a da ne pomisliš na svoje dete, niti to treba da želiš.
• Pričaj o svom detetu. Važno je da sa drugima podeliš priču o svom detetu.
• Brini se za sebe i svoju drugu decu. Oni, takođe, pate. Oni tuguju zbog gubitka brata ili sestre i dodatno su uznemireni kada vide roditelja kako tuguje.
• Pokušaj da ne donosiš nikakve velike odluke bar tokom prve godine.
• Očekuj da će dočekivanje mnogih „prvih" koji prate smrt malog deteta – prvi rođendan, prvi Božić itd – biti bolni.
I na kraju, hrišćani koji su izgubili dete imaju veliko i verno obećanje Božije Reči: „Pa će otrti svaku suzu s njihovih očiju, i neće više biti smrti, ni žalosti, ni vike, ni bola, jer ono prvo prođe" (Otkrivenje 21:4).
English
Kako hrišćanski roditelji trba da se odnose prema smrti deteta?
